Prava poniznost

Dok su oni sjedili pri mesu pismoznanac reče: “O gospodaru, ti reče da Bog voli pravu
poniznost. Reci nam zato šta je poniznost i kako ona može biti istinska i lažna”.
(Isus odgovori): “Uistinu vam ja kažem, koji ne postane kao malo dijete, neće ući u
kraljevstvo nebesko”.
Svi su bili zapanjeni čuvši ovo, i govoraše jedni drugima: “Pa kako će on postati malo dijete,
ko je trideset ili četrdeset godina star? Sigurno je ovo teška rečenica”.
Isus odgovori: “Tako mi Boga živog pred kojim stoji moja duša, moje su riječi istina. Ja vam
rekoh da (čovjek) ima potrebu da postane kao malo dijete: jer ovo je prava poniznost. Jer ako
vi pitate malo dijete: ”Ko ti je napravio odjeću?”, ono će odgovoriti: “Moj otac”. Ako vi
kažete: “Ko ti daje da jedeš ono će odgovoriti: ”Moj otac”. Ako vi kažete: “Ko te je naučio da
hodaš i govoriš?”, ono će odgovoriti: “Moj otac”. Međutim ako vi kažete: “Ko ti je smrskao
čelo pa ti je tako povijeno?”, ono će odgovoriti: “Pao sam i tako razbio glavu”, – ako vi
kažete: “Zašto si pao”, ono će odgovoriti: “Zar ne vidiš da sam mali, tako da ja nemam snage
da hodam i trčim kao odrastao čovjek?, tako moj otac mora da me uzme za ruku, ako hoću da
hodam čvrsto. Ali, da bih ja naučio da hodam kako valja, moj otac me je ostavio malo, i ja,
želeći da trčim, pao sam”. Ako vi kažete: “I šta je rekao otac?”, ono će odgovoriti: “Pa zašto
ne ideš sasvim sporo? Gledaj da me ubuduće ne napuštaš”.