O nenasilju

“Vi ste, Mahatma izuzetan covjek. Ne mozete ocekivati od drugih da se
ponasaju kao i vi”, primijetio je neki kriticar.
Cudno je kako se zavaravamo zamisljajuci da se tijelo mooze popraviti, ali
da je nemoguce probuditi skrivene snage duse”, odgovorio je Gandhi.
“Pokusavam da pokazem, iako posedujem neke od tih moci, kako sam slab
smrtnik kao i svi ostali, i da u meni nikad nije bilo, niti sada ima, iceg
izuzetnog. Jednostavno sam sklon greskama kao i svaki moj bliznji. Priznajem,
medjutim, da sam dovoljno ponizan da priznam svoje greske i da pokusavam da
ih ispravim. Priznajem da nepokolebljivo verujem u Boga i njegovu dobrotu, i
strastveno volim istinu i ljubav. Ali zar to nije latentno u svima nama? Ako
zelimo da napredujemo, ne smemo ponavljati istoriju, nego moramo da stvaramo
novu istoriju. Moramo da dodajemo nasledstvu koje su nam ostavili nasi preci.
Ako mozemo da otkrivamo i pronalazimo u spoljasnjem svetu, da li moramo da
objavimo bankrot u duhovnom? Zar ne bi bilo moguce da se poveca broj
izuzetaka tako da oni postanu pravilo? Zar covjek uvijek mora prvo da bude zvijer, a tek zatim – ako uopste moze – covjek?