BOGATAS, SIROMAH: OSVRT NA KORENE SIROMAŠTVA I POHLEPE

Samim tim što cete reći: „Blago siromašnima, jer njihovo je car-
stvo nebesko”, nećete promeniti njihovo stanje. Da je tako, hrišćanstvo
bi tokom ovih dve hiljade godina pobedilo siromaštvo. Siromaštvo ra-
ste, broj blagoslovenih raste. U stvari, u carstvu nebeskom će biti toli-
ko blagoslovenih ljudi, da će oni ponovo postati siromašni. U toj
podeli carstva nebeskog, niko neće dobiti baš veliki deo. Svi ti deo-
ničari u carstvu Božjem će učiniti da i on sam postane siromašan.
Biće to društvo osiromašenih deoničara.
Dve hiljade godina učenja… Da li je promenilo prirodu siroma-
štva? Ne. Učinilo je samo jednu star – ubilo je revolucionarni duh
u siromasima. A siromaštvo je nastavilo da raste i da se širi.
Advokat je došao do mesta iskopavanja gde je radila grupa ljudi, i pozvao je Timoti O’Tula.
Ko me traži?”, upitao je duboki glas.
„Gospodine O’Tul”, nastavio je advokat, „da li
ste vi iz Kaslbara, okrug Mejo?”
„Taj sam.”
„Vaša majka se zvala Bridžet, a otac Majkl?”
„Tako je.”
„Moja je dužnost onda”, reče advokat, „da Vas
obavestim, gospodine O’Tul, da je Vaša tetka Meri iz
Ajove umrla, i ostavila vam u nasledstvo 150.000 $.”
Nastala je kratra pauza a onda veselo komešanje.
„Dolazite li, gospodine O Tul?”, upitao je advokat
„Za minut”, čuo se odgovor. „Moram samo da
se javim šefu pre nego što krenem. “Bilo je potrebno
šest meseci izuzetno divljeg načina života da O’Tul
potroši svih 150.000$. Glavni cilj mu je bio da udo-
volji svojim nasledenim čežnjama. Posle toga se vra-
tio na posao. Ubrzo ga je advokat ponovo potražio.
„Ovog puta je u pitanju vaš ujak Patrik, gospo-
dine O’Tul”, objasnio je advokat. „Umro je u Tek-
sasu i ostavio Vam 80.000$. ”
O’Tul se naslonio na suoj pijuk i umorno od-
mabnuo glavom.
„Mislim da ne mogu da ga uzmem”, rekao je. „Ni-
sam jak kao što sam nekada bio i sumnjam da cu moći
da se snadem sa tolikim novcem i nastavim život.”
To se dogodilo na Zapadu. Ljudi na Zapadu su uspeli da steknu
bogatstvo o kom celo čovečanstvo sanja vekovima. Zapad je uspeo
da stekne materijalno bogatstvo, i sad je umoran, izmučen. Usput je
izgubio dušu. Napolju je sve dostupno, ali je izgubljena veza sa unu-
trašnjim. Imetak je tu, ali je gospodar nestao. Došlo je do narušava-
nja ravnoteže. Bogatstvo je tu, ali se ljudi ne osećaju bogatim; baš
naprotiv, osećaju se osiromašeno, veoma bedno.
Razmislite o ovom paradoksu: tek kada ste spolja bogati, posta-
nete svesni da ste iznutra siromašni. Kada ste spolja siromašni, niste
ni svesni svog unutrašnjeg siromaštva, jer nema kontrasta. Obično
pišete belom kredom po crnoj tabli, a ne po beloj. Zašto? Zato što
ce se napisano videti samo na crnoj podlozi. Potreban je kontrast.
Kada ste spolja bogati, iznenada shvatite: „Pa ja sam iznutra si-
romah, prosjak.” Onda se očajanje nadvije kao senka: „Stekao sam
sve što sam mislo da želim – ispunio sve svoje želje i fantazije – a ni-
šta nije proisteklo iz toga, nikakvo zadovoljstvo, nikakvo blažen-
stvo.” Ljudi su zbunjeni, a u toj zbunjenosti se javlja jaka želja: kako
mogu ponovo ostvariti kontakt sa samim sobom?
Meditacija nije ništa drugo do povratak u unutrašnji svet. Sto-
ga, ljudi sa Zapada počinju da se interesuju za meditaciju, za is-
točnjačku tradicionalnu meditaciju.
Istok se bavio meditacijom i kada je bio bogat; to mora da se
zna. Zato ja nisam protiv bogatstva, niti mislim da ima neke duhov-
nosti u siromaštvu. Ja se izričito protivim siromaštvu, zato što kad
zemlja osiromaši prestaje sa meditacijom, prestaju svi duhovni na-
pori. Kad god zemlja izgubi spoljašnje bogatstvo, postaje nesvesna
svog unutrašnjeg siromaštva.
Zato kod siromašnih ljudi u Indiji možete videti neku vrstu za-
dovoljstva koju nećete naći na Zapadu. To nije pravo zadovoljstvo;
oni samo nisu svesni svog unutrašnjeg siromaštva. Video sam na hi-
Ijade siromašnih ljudi na Istoku – oni nisu zaista zadovoljni, ali jed-
no je sigurno: oni nisu svesni svog nezadovoljstva, jer da bi se
razvila svest o tome, potrebno je materijalno bogatstvo.
Bez spoljnjeg bogatstva niko ne postane svestan unutrašnjeg ne-
zadovoljstva. Za to postoji dovolino dokaza. Svi mistici, hindusi
koji su bili nečija inkarnacija, bili su kraljevi ili sinovi kraljeva. Svi
dainski učitelji poticali su iz kraljevskih porodica, kao i Buda. Sve
tri velike indijske tradicije daju dovoljno dokaza. Zašto je Buda po-
stao nezadovoljan, zašto je počeo da traga za meditacijom? Zato što
je bio bogat. Živeo je u izobilju, okružen komforom i svim mogu-
ćim materijalnim dobrima. Iznenada je postao svestan – imao je tek
dvadesetdevet godina, a postao je svestan duboke praznine koja je
postojala u njemu. Kada ima svetla napolju, ono pokazuje vašu
unutrašnju tamu. Čak imalo prljavštine na beloj košulji se vidi. To
se dogodilo. On je pobegao iz palate. Isto se desilo i sa Mahavirom;
on je takode pobegao iz palate. Ovo se nije dogodilo prosjacima. U
Budino vreme su prosjaci isto postojali, ali nisu se odrekli ničega u
potrazi za istinom. Nisu imali čega da se odreknu; bili su zadovolj-
ni. Buda je postao nezadovoljan.
Kada je Indija bila bogata, mnogi ljudi su se zainteresovali za
meditaciju; u stvari, svi su bili zainteresovani za meditaciju. Onda je
zemlja postala siromašna, toliko siromašna da nije bilo razlike iz-
medu unutrašnjeg i spoljašnjeg. Unutrašnje je bilo siromašno, isto
kao i spoljašnje. Unutrašnje i spoljašnje bili su u savršenoj harmoniji
– bili su siromašni.
Ali ljudi su navikli da misle da u siromaštvu ima nečeg duhov-
nog. Ja ne podržavam nijednu vrstu siromaštva. Siromaštvo nije du-
hovnost, zbog njega duhovnost nestaje.
Ja bih voleo da ceo svet postane što bogatiji. Što je veći broj lju-
di bogat, više njih će se okrenuti duhovnom. Morace to da urade;
neće moći to da izbegnu. Tek onda dolazi do pravog zadovoljstva.
Kada se spoljašnje bogatstvo susretne sa unutrašnjim bogatstvom,
uspostavi se nova vrsta harmonije – javlja se pravo zadovoljstvo.
Kada se spoljašnje siromaštvo susretne sa unutrašnjim, dolazi do
lažnog zadovoljstva. Uspostavljanje harmonije je moguće na ova
dva načina. Kada su spoljašnje i unutrašnje u harmoniji, čovek
oseća zadovoljstvo. Siromašni ljudi u Indiji izgledaju zadovoljno
jer su siromašni na oba plana. Postoji savršena harmonija, spolja-
šnje i unutrašnje su uskladeni – ali to je ružno zadovoljstvo, tu ne-
dostaje život, nedostaje vitalnost.
Bogati Zapad se mora zainteresovati za meditaciju, nema načina
da se to izbegne. Zbog toga popušta uticaj hrišćanstva na zapadni
um, jer nije razvilo nikakvu nauku o meditaciji. Hrišćanstvo je ostalo
osrednja religija; kao i judaizam. Zapad je bio siromašan u prošlosti;
zbog toga su njegove religije ostale osrednje. Zapad je do skoro živeo
u bedi. Kada je Istok bio bogat, Zapad je bio siromašan. Judaizam,
hrišćanstvo i muhamedanstvo, sve tri neindijske religije, iznikle su iz
siromaštva. One nisu mogle da razviju tehnike meditacije, jer nije bi-
lo potrebe za njom. I najvećim delom su i ostale religije siromašnih.
Zapad je sada postao bogat i razlika je počela da se oseća. Nje-
gove religije iznikle su iz siromaštva, pa stoga nemaju šta da ponude
bogatima. Za bogate, obrazovane ljude, ove religije izgledaju detinjasto, ne zadovoljavaju ih – niti to mogu. Istočnjačke religije su po-
nikle iz bogatstva – zato zapadni um počinje više da se interesuje za
istočnjačke religije. Da, Budina religija ima veliki uticaj; Zen se širi
kao požar. Zašto? Zato što je roden u bogatstvu. Postoji dosta
sličnosti izmedu psihologije savremenog bogatog čovečanstva i psi-
hologije budizma. Zapad se nalazi u istom stanju u kom je Buda bio
kada se zainteresovao za meditaciju. To je bila potraga bogatog čo-
veka. To je isto slučaj i sa hinduizmom i dainizmom. Ove tri indij-
ske religije ponikle su iz bogatstva; otuda sada zapadu istočnjačke
religije moraju biti privlačne.
U meduvremenu je Indija izgubila kontakt sa svojim religijama.
Ona sebi ne može da priušti da razume Budu – postala je siromašna
zemlja. Siromašni Indijci se preobraćaju u hrišćanstvo. Bogati Ame-
rikanci se preobraćaju u budizam, hinduizam, vedantu’- a nedodir-
ljivi, siromašni, najsiromašniji medu siromašnima, postaju hrišćani.
Vidite li poentu? Ovi ljudi nisu svesni svog postojanja – previše
gladni da bi meditirali, njih zanima samo hleb, sklonište, odeća. Ta-
ko da kada hrišćanski misionar dode i otvori bolnicu ili školu, Indij-
ci su veoma impresionirani – njima je to „duhovnost”. Kada ja
govorim o meditaciji, to ih ne zanima – i ne samo da ih ne zanima,
već joj se i protive; „Kakva je to duhovnost? Šta vi radite da biste
pomogli sirotinji?” I ja to razumem – njima je potreban hleb, po-
trebno im je sklonište, potrebna im je odeća.
Ali oni pate zbog svog načina razmišljanja. Sa jedne strane po-
trebna im je hrana, sklonište, odeća, bolje kuće, bolji putevi; a sa dru-
ge strane nazivaju siromaštvo nečim što je „duhovno”. Ograničeni su
sa obe strane. Istok još uvek ne može da meditira. Potrebna mu je pr-
vo naučna tehnologija da bi se osećao bolje fizički. Kao što je Zapadu
potrebna religijska tehnologija, Istoku je potrebna naučna.
Ja sam za jedan svet, gde bi se Zapad i Istok dopunjavali, ispu-
njavali potrebe jedan drugom. Istok i Zapad su predugo živeli
odvojeno; nema više potrebe da bude tako. Došli smo do presud-
nog trenutka kada cela zemlja može postati jedinstvena – trebalo bi
da postane jedinstvena – jer samo tako može da preživi.
Prošlo je vreme nacija, prošlo je vreme podela, prošlo je vreme
političara. Mi idemo ka potpuno novom svetu, ulazimo u novu fa-
zu Čovečanstva, fazu u kojoj može postojati samo jedan svet, samo
jedno jedinstveno čovečanstvo. Onda će doći do ogromnog oslobo-
denja kreativne energije.
Istok ima bogatu duhovnu tehnologiju, dok Zapad ima bogatu
naučnu tehnologiju. Kada se one spoje, ovaj svet ée postati raj. On-
da neće biti potrebno tražiti drugi raj; mi smo sposobni da, prvi
put, stvorimo raj ovde, na ovoj planeti. A ako ga ne stvorimo, niko
osim nas samih nije odgovoran za to.
Ja se zalažem za jedan svet, jedno čovečanstvo, i konačno jednu
nauku koja će voditi računa o spajanju religije i nauke; zalažem se
za jednu nauku koja će brinuti i o unutrašnjem i o spoljašnjem, isto-
vremeno.