Prava poniznost

Tad reče Isus: “Onaj ko istinska srca prepozna Boga kao autora svega dobrog, a sebe kao
autora grijeha, biće zaista ponizan. Međutim ko bude govorio s jezikom kao što dijete govori,
i bude kontrirao (isto) na djelu, on sigurno ima lažnu poniznost i pravu oholost.
Jer oholost je onda u svom maksimumu kad ona koristi stvari poniznosti, da ne bi bila kuđena
i prezrena od ljudi.
Prava poniznost je poniznost duše čime čovjek sebe zna istinski, međutim lažna poniznost je
magla iz pakla koja tako zamraćuje shvatanje duše, da ono šta čovjek treba da pripiše sebi on
ga pripisuje Bogu, a šta treba da pripiše Bogu on pripisuje sebi. Tako će čovjek lažne
poniznosti reći da je on težak grešnik, međutim kad mu neko kaže da je on grešnik, on će
postati gnjevan na njega i progoniće ga. Čovjek lažne poniznosti će reći da mu je Bog dao sve
šta ima, međutim da on što se njega tiče nije spavao, nego da je činio dobra djela.